[bws_googleplusone]
Студију о могућностима загревања више јавних објеката у Богатићу коришћењем геотермалне енергије данас су представили проф. др Дејан Миленић, руководилац лабораторије Рударско-геолошког факултета за геотермалну енергију и енергетску ефикасност и научни сарадник др Ана Врањеш.
Овом студијом су у потпуности сагледани ресурси топле воде на бушотини ББ1 у Богатићу и њена експлоатација за топлификацију, предложена траса будућег топловода на бази хидрограђевинских истраживања и на основу термотехничких и машинских истраживања урађени прорачуни ефеката енергетске ефикасности и економске исплативости инвестиције.
Ненад Бесеровац, председник Општине Богатић подсетио је да су резервоари геотермалне воде у Мачви откривени пре 35 година, те да је на основу претходне студије издводљивости пре пет година пројекат загревања јавних објеката топлом водом предложен за финансирање из ИПА фондова Европске уније.
„После скоро четири деценије од како је на нашем подручју откривен басен геотермалне енергије са температуром воде до 80 степени, коначно смо близу реализације пројекта експлоатације природног блага које је свих ових година отицало у неповрат. Бушотина ББ1 има капацитет 25 литара воде у секунди у самоизливу, температуре 75 степени и расположиве термалне снаге 2,1 мегавата. Општина је 2013. године ревитализовала бушотину и након спроведених анализа и мерења добили смо позитивне оцене од Министарства рударства и енергетике за финансирање пројекта топлификације јавних објеката“, рекао је Бесеровац.
На основу термалне снаге бушотине од 2,1 мегавата, др Ана Врањеш, аутор студије предложила је топлификацију осам јавних објеката: Предшколске установе, Oсновне школе, Мачванске средње школе, Центра за социјални рад, Општинског суда, Општине, ЈКП „Богатић“ и Полицијске станице.
„Ови објекти се сада загревају различитим енергентима, на угаљ, дрва, лож уље, струју и инсталисана топлотна снага је 3,03 мегавата. Коришћењем геотермалне енергије за загревање је довољно 2,1 мегавата. Студијом је одабрано индиректно коришћење геотермалне воде што значи да би се њена температура по просласку кроз топлотни измењивач спустила на 40 степени“, истакла је др Врањеш.
Проф. др Дејан Миленић истакао је да би предложени систем топлификације коштао око 600.000 евра. С обзиром на економску исплативост, локална самоуправа би, сматра он, у што краћем року требало да изради пројектну документацију и крене у реализацију топлификације, која би могла да се заврши већ ове године.
Д. Грујић